Rade Radanović, rukovodilac službe za upravljanje zalihama u kompaniji NIS, odgovara nam na pitanje: Kako upravljati zalihama?

1. controlling iz prve ruke
58 decembar 2015.
Proces upravljanja zalihama,
ključna karika
u lancu snabdevanja
KAKO
UPRAVLJATI
ZALIHAMA?
RADE RADANOVIĆ
RUKOVODILAC SLUŽBE ZA
UPRAVLJANJE ZALIHAMA
NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE
Proces upravljanja zalihama materijalno-teh-
ničkih resursa (MTR), kao sastavni deo
lanca snabdevanja u nabavci, predstavlja mrežu
aktivnosti unutar jedne kompanije. Ove aktiv-
nosti su usmerene na pronalaženje zdravog
balansa između dva osnovna rizika:
• rizika deficita u snabdevanju sa jedne
strane i
• rizika stvaranja prekomernih zaliha MTR,
sa druge strane.
Ciljna funkcija procesa upravljanja zalihama
MTR jeste pronalaženje tačke ravnoteže između
dva navedena rizika. Relevantna mera uspešnosti
procesa je stepen zadovoljavanja potreba krajnjeg
naručioca.
Kako bi se obezbedio već pomenuti balans,
vlasnik procesa upravljanja zalihama na počet-
ku treba da odgovori na sledeća pitanja:
• Koliko i kojih materijala je neophodno dr-
žati na zalihama?
• Na koje kategorije i potkategorije je neop-
hodno podeliti strukturu zaliha?
• Koje su optimalne šeme nabavki koje mo-
gu biti primenjene?
• Da li su postojeći rokovi isporuke materija-
la ažurni i precizni?
• Koje metrike se koriste u proceni efikasno-
sti rada svih korisnika u lancu snabdevanja?
Pozicija funkcije za upravljanje zalihama
u okviru lanca snabdevanja prikazana je na
slici 1.
Radi postizanja maksimalnog rezultata
u upravljanju zalihama u upotrebi je nekoliko
metoda koje se koriste u svetskoj praksi. To su:
sprovođenje periodičnih provera stanja zaliha,
analiza upotrebe zaliha uporedo sa norma-
tivnim rokovima isporuke, smanjivanje nivoa
sigurnosnih zaliha, korišćenje ABC analize, im-
plementacija softvera za upravljanje zalihama
i sl. Svaka od njih u određenoj meri doprinosi
boljem upravljanju zaliha. U kompaniji NIS, za-
ključak je da je definisanje jasnih metodologija,
kao i njihova međusobna interakcija, ključno u
postizanju uspeha u borbi koja se neprestano
vodi na tri fronta: kroz smanjivanje nepotrebne
nabavke, paralelno povećanje potrošnje tekućih
zaliha, kao i kroz blagovremenu realizaciju ne-
kurentne i nelikvidne robe.
Proces upravljanja zalihama u kompaniji
NIS sastoji se iz dve osnovne faze:
1. Smanjivanje zaliha. Kako bi zalihe bile
izbalansirane sa potrošnjom, kompanija usmera-

2. controlling iz prve ruke
59 decembar 2015.
va svoje aktivnosti na smanjivanje prekomernih
zaliha. Zalihe materijala kategorizuju se u odre-
đenu kategoriju, a stratifikacijom i primenom
ABC analize na Paretto principima omogućava se
pravovremeno reagovanje radi smanjivanja zali-
ha materijala i sprečavanja njihovog rasta.
2. Održavanje zaliha na odgovarajućem
nivou. Ovo podrazumeva konstantno unapređe-
nje svih procesa unutar lanca snabdevanja. Kako
bi se postigao nizak nivo zaliha, a po mogućnosti
i njihovo dodatno smanjivanje, od velike važ-
nosti je da sistemsko stanje zaliha ne odudara
od fizičkog. Potrebno je obezbediti tačnost poda-
taka u sistemu, a samim tim i MRP alat održavati
aktuelnim. Ovde je važna uloga svih zaposlenih u
lancu snabdevanja, od nabavke preko magacio-
nera, do naručioca koji troši i ugrađuje materijale
u procese. Material Resource Planning (MRP) je
sistem unutar SAP-a i integralni je deo svakog
ERP sistema koji omogućava kompanijama da
automatizuju i integrišu poslovne procese u
jedinstven sistem. Kada je postignut visok nivo
kvalitetnih podataka u sistemu, sledeći segment
je planiranje i obezbeđivanje da planovi potroš-
nje u što većoj meri imaju poklapanje sa faktič-
kom potrošnjom. U planiranju ključnu ulogu ima
krajnji naručilac. Ukoliko je plan u dovoljnoj meri
precizan, stock controllers će na najbolji mogući
način uskladiti i izbalansirati nabavku sa periodi-
ma kada su materijali realno potrebni i kada se
sistem ažurno održava.
Proaktivnost u radu, pravovremeno re-
agovanje kao i praćenje zaliha od momenta
Rade Radanović je
rukovodilac Službe za
upravljanje zalihama
u kompaniji NIS od
februara 2015. godine.
Prethodno je radio
u kompaniji Tarkett
(2007–2015) na
poziciji menadžera za
planiranje proizvodnje
i distribucije. U
kompaniji MI
Systems (2006–2007)
radio je na poziciji
ERP konsultanta.
Radeta možete
kontaktirati na e-mail
rade.radanovic@nis.
eu, ili brojem telefona
064 845 3170.
planiranja predstavljaju bitnu kariku u procesu
upravljanja zalihama, a samim tim i u lancu
snabdevanja. Kao relevantni pokazatelj uspeš-
nosti procesa upravljanja zalihama u industriji
prerade nafte prepoznaje se svako smanjivanje
zaliha na nivou od 3% i više. U kompaniji NIS, u
kojoj su krajnji naručioci nabavke interni korisni-
ci, u prvih devet meseci 2015. godine uspeli su
da postignu nivo od preko 3%, dok je u nekim
segmentima zabeležen čak i dvocifren broj
umanjenja zaliha. Ovo ukazuje da je funkcija za
upravljanje zalihama u lancu snabdevanja kom-
panije postigla željeni balans između vrednosti
zaliha i sigurnosti koje one pružaju.
Sama priroda zaliha je takva da se sa njima
može raditi tek kada su na stanju kompanije.
Tada je često već kasno jer zalihe predstav-
ljaju utrošen kapital preduzeća. Na kraju, sav
kapital koji nije zarobljen u zalihama može biti
uložen u razvoj kompanije i poboljšanje njenih
internih procesa.
Kada se posmatraju finansijski rezultati
jedne kompanije, sastavni deo bilansa uspeha
su i zalihe. Jedan od najvažnijih finansijskih
parametara je DIO (Days of inventory outstan-
ding) koji pokazuje nivo Working Capital-a u
jednoj kompaniji. DIO predstavlja brzinu kojom
kompanija obrće svoje zalihe. Niži DIO označava
da kompanija smanjuje angažovani kapital, od-
nosno brzo oslobađa zalihe. Samim tim, što je
veći utrošak, DIO je manji. Najbolje finansijske
rezultate imaju kompanije sa niskim nivoom za-
liha, uz visok nivo utroška materijala.
Slika 1. Upravljanje zalihama