CONGRAD, odgovornost obrazovanja
•Transferir como PPTX, PDF•
0 gostou•322 visualizações
CONGRAD projekat se bavi potrebama visokoobrazovnih ustanova u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini u cilju poboljšanja strateškog menadžementa i samoevaluacionih kapaciteta ovih ustanova uspostavljanjem sistema prikupljanja kontakt podataka diplomiranih studenata i sprovođenjem redovnih istraživanja o diplomiranim studentima. Autor: Vitomir Jovanović, Centar za obrazovne politike
Recomendados
Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Destaque
Destaque (11)
Semelhante a CONGRAD, odgovornost obrazovanja
Semelhante a CONGRAD, odgovornost obrazovanja (20)
CONGRAD, odgovornost obrazovanja
- 1. Konferencija „Odgovornost obrazovanja“ Između diplome i zaposlenja VITOMIR JOVANOVIĆ CENTAR ZA OBRAZOVNE POLITIKE www.cep.edu.rs 12. Decembar 2014.
- 2. 2 Prvo istraživanje o diplomiranim studentima u regionu! CONGRAD Tempus projekat - Sprovođenje istraživanja o diplomiranim studentima i unapređenje ALUMNI organizacija u cilju poboljšanja strateškog menadžmenta i povećanja kvaliteta (www.congrad .org) 3 godine (oktobar 2011. - oktobar 2014.) CILJEVI da se započne sa redovnim sistematskim prikupljanjem podataka o diplomiranim studentima u cilju poboljšanja studijskih programa i omogućavanja modernizacije nastave i organizacije studijskih programa da doprinese poboljšanju samoevaluacionih procedura kroz prikupljanje pouzdanih informacija o povezanosti studijskih programa i budućih zaposlenja diplomiranih studenata da se, na osnovu prikupljenih podataka, omogući evaluacija reformi visokog obrazovanja da se stekne uvid u specifične uslove u kojima se odvija tranzicija od visokog obrazovanja ka tržištu rada i da se na taj način omogući visokoobrazovnim ustanovama da donose strateške odluke zasnovane na podacima
- 3. 3 Prvo istraživanje o diplomiranim studentima u regionu! Učesnici: četiri univerziteta iz Srbije, tri visoke tehničke škole strukovnih studija iz Srbije, Univerzitet Crne Gore, dva univerziteta iz Bosne i Hercegovine četiri univerzitetska partnera iz Evropske unije i to iz: Nemačke, Češke, Španije i Finske. Koordinator projekta je Univerzitet iz Bilefelda u Nemačkoj. • Univerzitet u Beogradu • Univerzitet u Novom Sadu • Univerzitet u Kragujevcu • Univerzitet Singidunum, Beograd • Visoka tehnička škola strukovnih studija, Subotica • Visoka tehnička škola strukovnih studija, Niš • Visoka poslovno-tehnička škola strukovnih studija, Užice • Centar za obrazovne politike, Beograd • Bielefeld University, DE • Charles University in Prague, CZ • Universidad Politécnica de Valencia, ES • University of Jyväskylä, FI • Univerzitet Crne Gore • Univerzitet u Banjoj Luci • Univerzitet u Tuzli
- 4. 4 Opis istraživanja Mart-jul 2013. godine Dve kohorte – diplomirani 2007 i 2012 Teme: 1. opšti podaci, 2. obrazovanje pre studija, 3. visoko obrazovanje, 4. tok studija, 5. uslovi studiranja i kompetencije, 6. situacija neposredno nakon diplomiranja, 7. prvi posao i trenutni posao, 8. stručna orijentacija i zadovoljstvo Po prvi put u regionu imamo podatke o tome kako diplomirani studenti ocenjuju kvalitet studija koje su završili i na koji način i gde sa zapošljavaju! 1. Kreiranje politika na sistemskom nivou 2. Kreiranje institucionalnih politika Povećanje kvaliteta uslova studiranja Dizajn kurikuluma u skladu sa trendovima na tržištu rada
- 5. 5 Uzorak Dve kohorte – diplomirani 2007 i 2012 Kohorta Ukupno 2007 2012 Srbija 3526 6710 10326 Bosna i Hercegovina 597 1381 1978 Crna Gora 726 1212 1938 Ukupno 4849 9303 14152
- 6. 6 Uticaj reformi studijskih programa Tri ključna elementa reforme sistema visokog obrazovanja: 1. Povećanje efikasnosti studiranja kroz dužinu studiranja 2. Kvalitet studiranja kroz uslove studiranja elemente studijskih programa modele nastave i učenja 3. Mobilnost
- 7. 7 Osnovne studije Broj godina 2007 stari program 2012 novi program % Kumulativni % % Kumulativni % 3 1,5% 1,5% 9,2% 9,2% 4 7,8% 9,3% 42,7% 51,8% 5 17,9% 27,2% 24,6% 76,4% 6 18,1% 45,3% 14,4% 90,7% 7 16,6% 61,9% 4,3% 95,1% 8 13,1% 74,9% 2,0% 97,1% 9 9,2% 84,1% ,8% 98,0% 10 6,5% 90,6% ,6% 98,5% 11 3,2% 93,8% ,3% 98,8% 12 2,0% 95,8% ,4% 99,2% 13 1,5% 97,3% ,1% 99,3% 14 ,7% 98,0% ,2% 99,5% 15 2,0% 100,0% ,5% 100,0% Aritmetička sredina N Standardna greška 2007 stari program 7,28 3101 ,0505 2012 novi program 4,89 3059 ,0322 Ukupno 6,09 6160 ,0337
- 8. 8 Magistarske/master studije Broj godina 2007 stari program 2012 novi program % Kumulativni % % Kumulativni % 1 19,1% 19,1% 26,0% 26,0% 2 10,1% 29,2% 27,0% 52,9% 3 11,2% 40,4% 8,9% 61,9% 4 13,5% 53,9% 2,8% 64,7% 5 10,1% 64,0% 12,7% 77,4% 6 11,2% 75,3% 8,0% 85,4% 7 6,7% 82,0% 4,1% 89,6% 8 2,2% 84,3% 4,3% 93,9% 9 5,6% 89,9% 1,6% 95,5% 10 3,4% 93,3% 1,5% 96,9% 11 2,2% 95,5% ,9% 97,8% 12 3,4% 98,9% ,9% 98,7% 13 98,9% ,5% 99,2% 14 98,9% ,2% 99,4% 15 1,1% 100,0% ,6% 100,0% Aritmetička sredina N Standardna greška 2007 stari program 4,78 89 ,3478 2012 novi program 3,62 1475 ,0761 Ukupno 3,69 1564 ,0748
- 9. 9 Da li ste završili studije u roku? Da Ne 2007 stari program n 1732 2288 % 43,1% 56,9% 2012 novi program n 4080 1308 % 75,7% 24,3%
- 10. 10 Razlozi za odlaganje završetka studija
- 11. 11 Kvalitet studiranja i opremljivanje veštinama za tržište rada 2. Kvalitet studiranja kroz uslove studiranja modele nastave i učenja smanjenje nedostatka veština neophodnih za prvi posao Uslovi studiranja: - Najveće promene su u domenu komunikacije sa nastavnim osobljem (Msp=3,40 Mnp=3,83), ali gotovo da nema promene u sadržaju studijskih programa i organizaciji kurseva Modele nastave i učenja: - Dominantan oblik održavanja nastave bio je i ostao ex catedra držanje nastave Smanjenje nedostatka veština neophodnih za prvi posao - Studenti bolonjskih studija izveštavaju da je jaz između zahteva prvog posla i stečenih kompetenci na studijama manji nego kod studenata koji su završili studije po starom programu. Jaz se najviše smanjio za sposobnost primene stečenih teorijskih znanja i veština u praski, sposobnost pisanja izveštaja, dopisa i dokumenata, prezentacione veštine, sposobnost generisanja novih ideja
- 12. 12 Praksa Ukupan broj praksi 2007 stari program 2012 novi program Aritmetička sredina N Aritmetička sredina N Univerziteti u Srbiji 2,27 1350 1,87 2188 Univerziteti u BiH 2,92 240 2,33 232 Univerziteti u Crnoj Gori 2,85 84 3,30 162 Ukupno 2,39 1674 2,00 2582 Obavezne prakse 2007 stari program 2012 novi program Aritmetička sredina N Aritmetička sredina N Univerziteti u Srbiji 3,25 1119 2,12 1878 Univerziteti u BiH 3,59 205 2,60 205 Univerziteti u Crnoj Gori 3,71 58 5,93 128 Ukupno 3,32 1382 2,38 2211
- 13. 13 Mobilnost 2007 stari program 2012 novi program Semestar u inostranstvu Da 4,47% 7,79% Ne 95,53% 92,21% Projekat povezan sa studijskim programom Da 7,37% 6,47% Ne 92,63% 93,53% Praksa Da 12,17% 14,45% Ne 87,83% 85,55% Zaposlenje Da 9,73% 13,98% Ne 90,27% 86,02% Kurs jezika Da 9,90% 10,82% Ne 90,10% 89,18% Drugo Da 22,44% 20,56% Ne 77,56% 79,44%
- 14. 14 Stari program vs. novi program - zaključci • Povećanje efikasnosti studiranja - značajan napredak • Kvalitet studiranja - napredak postoji. Ipak, jasna je potreba za povećanjem broja praksi, osavremenjavanjem metoda nastave • Mobilnost - najveći izazov Napredak je očigledan, ali postoje kritične tačke koje ne treba zanemariti!
- 15. 15 Zaposlenje diplomiranih studenata Šta smo želeli da saznamo? Gde su diplomirani studenti bili zaposleni nakon završetka studija i gde sada rade Na koji način? Prvi značajan posao Trenutno zaposlenje
- 16. 16 Pronalaženje prvog značajnog posla u Srbiji 1.1% .9% .6% .9% 18.5% 16.5% 13.4% 13.3% 11.5% 20.5% 52.9% 49.9% 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% Počeo/la sam posao koji trajao duže od šest meseci Nastavio/la sam posao koji trajao duže od šest meseci Nisam bio/bila zaposlen/a odnosno samozaposlen/a na duže od šest meseci Nakon studija nikada nisam bio/bila zaposlen/a odnosno samozaposlen/a Nastavio/la sam da budem samozaposlen/a na duže od šest meseci Postao/la sam samozaposlen/a na duže od šest meseci 2012 2007 © CONGRAD projekat • Nema velikih razlika između država • Diplomirani sa fakultetskom diplomom lakše dolaze do PZP od diplomiranih sa diplomom visoke škole • Diplomirani iz mlađe kohorte u značajno većoj meri nastavljaju studije čime odlažu zaposlenje
- 17. 17 Strategije pronalaska prvog značajnog zaposlenja 9% 11% 31% 14% 13% 20% 30% 21% 16% 22% 37% 28% 24% 41% 33% Alternativne strategije dolaska do zaposlenja! 7% 12% 4% 7% 7% 3% 4% 2% 3% 3% 3% 4% 4% 8% 4% 4% 6% 9% 8% 9% 10% 9% 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Univerziteti - Srbija Univerziteti - Bosna i Hercegovina Univerziteti - Crna Gora VTŠSS Ukupno - Sve CONGRAD institucije Preko Nacionalne službe za zapošljavanje Prateći oglase u novinama i na internetu Dajući oglase u novinama i na internetu Preko ličnih kontakata (prijatelja i rođaka) Preko političke/ih partije/a Posećujući poslodavce Preko sajma zapošljavanja Preko kontakata koje sam ostvario/la tokom stručne prakse na fakultetu Preko kontakata koje sam ostvario/la tokom prethodnog posla Preko privatne agencije za zapošljavanje Uz pomoć nastavnog osoblja sa fakulteta koje sam završio/la Uz pomoć Centra za razvoj karijere Drugo © CONGRAD projekat
- 18. 18 Prosečna neto zarada (EUR) – prvi značajan posao obe kohorte 407 406 406 404 346 Ispodprosečne zarade • veterina (278,80 evra) • pravo (287,60 evra) • novinarstvo i informisanje (298,53 evra) 1,000 800 600 400 200 0 Univerziteti - Bosna i Hercegovina Univerziteti - Srbija Univerziteti - Crna Gora Ukupno - Sve CONGRAD institucije VTŠSS © CONGRAD projekat Natprosečne zarade • informatika i računarstvo (553,16 evra) • tehnika (501,32 evra) • medicina (490,96 evra)
- 19. 19 Korišćenje znanja stečenih na studijama 35% 30% 25% 20% 15% 10% 5% 55% diplomaca je u (veoma) velikoj meri koristilo stečena znanja i veštine na prvom značajnom zaposlenju! 8% 14% 24% 24% 31% 0% Nimalo 2 3 4 U veoma velikoj meri U kojoj meri ste na prvom poslu koristili znanje i veštine koje ste stekli tokom studiranja? CONGRAD univerziteti - sve oblasti studija
- 20. 20 Gde rade diplomirani studenti? 46% 59% 52% 34% • Izražena dominacija države kao poslodavca • Potreba za razvijanjem privatnog sektora 51% 35% 43% 62% 3% 2% 2% 2% 3% 3% 2% 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Univerziteti - Srbija Univerziteti - Bosna i Hercegovina Univerziteti - Crna Gora VTŠSS U državnom sektoru U privatnom sektoru U NVO sektoru Drugo © CONGRAD projekat
- 21. 21 Na kojim pozicijama rade diplomirani studenti? 15% 16% 15% 9% 35% 32% 28% 6% 34% 37% 27% 56% Preko 80% diplomiranih studenata univerziteta iz Srbije i Bosne i Hercegovine i 70% diplomiranih studenata univerziteta iz Crne Gore obavljaju zanimanja koja pripadaju kategorijama koje podrazumevaju visoko obrazovanje! 13% 12% 25% 15% 4.2% 3.1% 4.3% 14.8% 0% 20% 40% 60% 80% 100% Univerziteti - Srbija Univerziteti - Bosna i Hercegovina Univerziteti - Crna Gora VTŠSS Rukovodilac (direktor), funkcioner i zakonodavac Stručnjak ili umetnik Inženjer, stručni saradnik ili tehničar Administrativni službenik Uslužna i trgovačka zanimanja, poljoprivrednici, zanatlije i ostalo © CONGRAD projekat
- 22. Prosečna neto zarada (EUR) prema oblastima studija nakon pet godina – sve zemlje (kohorta 2007) 22 372 355 415 405 403 395 460 451 443 443 446 428 458 686 511 506 500 490 501 547 540 484 614 593 565 629 632 759 797 737 919 354 394 438 490 531 600 685 0 200 400 600 800 1000 Informatika i računarstvo Tehnika Ostalo Arhitektura, građevina i saobraćaj Proizvodnja i prerada Biznis, menadžment i administacija Medicinske nauke Matematika Društvene nauke Prosek svih diplomiranih na univerzitetima Pravo Fizika i hemija Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo Bionauke Umetnost Novinarstvo i informisanje Humanističke nauke Veterina Obrazovanje nastavnika i obrazovne nauke Medijana Aritmetička sredina © CONGRAD projekat
- 23. Hvala na pažnji! 23 Kontakt: aunit@cep.edu.rs Centar za obrazovne politike | CONGRAD Analitički tim
Notas do Editor
- Kohorte su izabrane kako bi se mogli porediti i efekti reformi studijskih programa koji su počeli potpisivanjem Bolonjske deklaracije i stupanjem na snagu Zakona o visokom obrazovanju (2005).
- 1. Reforme su imale za cilj da povećaju efikasnost studiranja, sto je značilo povećanje prolaznosti po godini i time smanjenje ukupne dužine studiranja. Posmatramo samo one koji su zavrsili po starom 2007 i po novom 2012. Imamo dva tipa podataka: objektivni: godina mesec završetka-godina mesec početka i subjektivni: pitanje Da li ste završili studije u roku. Potonje je imalo za cilj da vidimo koji su osnovne prepreke da se studije završe u roku.
- Ovde naravno podaci nisu u potpunosti uporedivi, master i magistarske studije se kvalitativno značajno razlikuju, ali ovde se radi o tome koliko je potrebno da de dodje do diplome drugog nivoa studija po novom/starom programu kako god da je taj nivo organizovan
- Zvezdicom i crvenom bojom je oznaceno ono sto se jeste promenilo (odn tamo gde postoje statisticki znacajne razlike), ono sto se nije promenilo a ocekivali smo oznaceno je plavom strelicom neocekivane promene su crvenom strelicom sustina: licni i porodicni razlozi imali vise uticaja za stare studente, naravno, duze su sturidali, praksa i slusanje drugih stud. programa su bili targetirani ali izgleda da se nije nista promenilo. dve crvene strelice su zapravo nus proizvodi reformi, brze moraju da pisu radove, i moraju da prijave vise ispita u jednom roku dok se administracija po fakultetima nije promenila te izaziva vise problema.
- - Najveće promene su u domenu upotrebe savremenih metoda predavanja (Msp=2,58 Mnp=3,18) i u komunikaciji sa nastavnim osobljem (Msp=3,40 Mnp=3,83), ali gotovo da nema promene u sadržaju studijskih programa i organizaciji kurseva sto je zapravo i bilo targetirano reformama. Komunikacija je prosto postala intenzivnija.
- GrafiK: Uspeh u pronalaženju prvog značajnog posla diplomiranih studenata CONGRAD univerziteta i VTŠSS Priča nakon trećeg buletina: Značajno iznad CONGRAD proseka u pronalaženju značajnog zaposlenja bili su uspešni diplomirani studenti svih univerziteta koji su završili studijske programe iz sledećih disciplinarnih oblasti: informatika i računarstvo (69,8%), matematika (63,7%) i veterina (58,5%), dok su značajno podzastupljeni oni koji su diplomirali na studijskim programima iz disciplinarnih oblasti: bionauke (29,4%) i zaštita životne sredine (39,6%). Čak 36% diplomiranih studenata CONGRAD univerziteta iz obe kohorte objedinjeno u čitavom periodu nakon diplomiranja nije steklo nikakvo radno iskustvo. U nezaposlenosti prednjače diplomirani studenti iz oblasti: bionauke (59,9%), umetnost (46,8%) i medicinske nauke (45,6%), dok se značajno ispod CONGRAD proseka nalaze matematika (20,6%) i informatika i računarstvo (22,2%).
- Odgovori ispitanika pokazuju (Grafikon 35.) da unutar regionalnog konteksta društava Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore i prilika na tržištu rada, oslanjanje na socijalne mreže rođaka i prijatelja u traženju zaposlenja još uvek daje najbolje rezultate (na celom uzorku 32,8% ±1,1% 95% interval poverenja). Ova strategija dolaženja do prvog posla je najizraženija kod diplomiranih studenata CONGRAD univerziteta iz Srbije gde diplomirani studenti sa univerziteta dolaze do prvog posla preko ličnih kontakata u 36% (±1,4%, 95 % interval poverenja) slučajeva, a diplomirani studenti sa VTŠSS u 39,2% slučajeva (±6,4%, 95 % interval poverenja). Ova strategija dolaženja do prvog posla je kod diplomiranih studenata iz Crne Gore zastupljena u 23,5% (±2,4%, 95 % interval poverenja) slučajeva što je statistički značajno manje u odnosu na diplomirane studente sa drugih visokoškolskih institucija iz regiona. Sledeća najzastupljenija strategija dolaženja do posla na celom uzorku je praćenje oglasa u novinama i na internetu gde 21,2% (±1,1%, interval poverenja 95%) ispitanika ukupno na ovaj način dolazi do posla. U poređenju sa drugim tipovima institucija ova strategija najbolje rezultate daje kod diplomiranih studenata univerziteta iz Bosne i Hercegovine koji na ovaj način do posla dolaze u 29,5% slučajeva (± 2,5%, 95% interval poverenja), a najmanje je efektivna kod diplomiranih studenata VTŠSS koji na ovaj način do prvog posla dolaze u 14,9% slučajeva. Treća najefektivnija strategija dolaženja do prvog posla je potraga za poslom preko specijalizovanih institucija koje se bave zapošljavanjem (Zavod za zapošljavanje u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini ili Nacionalna služba za zapošljavanje u Srbiji) sa 12,7% (±0,7%, interval poverenja 95%) ispitanika koji preko ovih institucija dolaze do posla. U Crnoj Gori najviše diplomiranih do prvog posla dolazi na ovaj način, čak njih 30,1% (±2,6%, interval poverenja 95%). Pronalazak prvog značajnog preko Nacionalne službe za zapošljavanje je najmanje zastupljen u slučaju diplomiranih studenata sa univerziteta iz Srbije, svega 8,6% diplomiranih studenata je prvi značajan posao pronašlo na ovaj način. Ostale načine pronalaženja zaposlenja koristi manje od 8% diplomiranih studenata (npr. poseta poslodavcima je na celom uzorku zastupljena sa 7%; uz pomoć nastavnog osoblja sa fakulteta 6,2%, itd).
- Odgovori ispitanika pokazuju (Grafikon 35.) da unutar regionalnog konteksta društava Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore i prilika na tržištu rada, oslanjanje na socijalne mreže rođaka i prijatelja u traženju zaposlenja još uvek daje najbolje rezultate (na celom uzorku 32,8% ±1,1% 95% interval poverenja). Ova strategija dolaženja do prvog posla je najizraženija kod diplomiranih studenata CONGRAD univerziteta iz Srbije gde diplomirani studenti sa univerziteta dolaze do prvog posla preko ličnih kontakata u 36% (±1,4%, 95 % interval poverenja) slučajeva, a diplomirani studenti sa VTŠSS u 39,2% slučajeva (±6,4%, 95 % interval poverenja). Ova strategija dolaženja do prvog posla je kod diplomiranih studenata iz Crne Gore zastupljena u 23,5% (±2,4%, 95 % interval poverenja) slučajeva što je statistički značajno manje u odnosu na diplomirane studente sa drugih visokoškolskih institucija iz regiona. Sledeća najzastupljenija strategija dolaženja do posla na celom uzorku je praćenje oglasa u novinama i na internetu gde 21,2% (±1,1%, interval poverenja 95%) ispitanika ukupno na ovaj način dolazi do posla. U poređenju sa drugim tipovima institucija ova strategija najbolje rezultate daje kod diplomiranih studenata univerziteta iz Bosne i Hercegovine koji na ovaj način do posla dolaze u 29,5% slučajeva (± 2,5%, 95% interval poverenja), a najmanje je efektivna kod diplomiranih studenata VTŠSS koji na ovaj način do prvog posla dolaze u 14,9% slučajeva. Treća najefektivnija strategija dolaženja do prvog posla je potraga za poslom preko specijalizovanih institucija koje se bave zapošljavanjem (Zavod za zapošljavanje u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini ili Nacionalna služba za zapošljavanje u Srbiji) sa 12,7% (±0,7%, interval poverenja 95%) ispitanika koji preko ovih institucija dolaze do posla. U Crnoj Gori najviše diplomiranih do prvog posla dolazi na ovaj način, čak njih 30,1% (±2,6%, interval poverenja 95%). Pronalazak prvog značajnog preko Nacionalne službe za zapošljavanje je najmanje zastupljen u slučaju diplomiranih studenata sa univerziteta iz Srbije, svega 8,6% diplomiranih studenata je prvi značajan posao pronašlo na ovaj način. Ostale načine pronalaženja zaposlenja koristi manje od 8% diplomiranih studenata (npr. poseta poslodavcima je na celom uzorku zastupljena sa 7%; uz pomoć nastavnog osoblja sa fakulteta 6,2%, itd).
- Što se tiče visine zarada na poslu koje diplomirani studenti CONGRAD univerziteta i VTŠSS imaju pet godina nakon diplomiranja, vidljivo je povećanje nivoa zarada u odnosu na prvi značajan posao iste grupe ispitanika (aritmetička sredina zarada za diplomirane studente CONGRAD institucija iz kohorte 2007 iznosila je 423 evra, a medijana 380 evra), što govori o karijernom napredovanju koje je praćeno povećanjem zarada u odnosu na početničke plate. Prosečna zarada diplomiranog studenta CONGRAD univerziteta i VTŠSS pet godina nakon diplomiranja iznosi 589 evra (SD=606, medijana=450 evra). Statistički značajne razlike u prosečnim zaradama između diplomiranih različitih univerzitetskih grupa ne postoje, a jedina statistički značajna razlika, analizirano prema tipu institucije, postoji (očekivano) između diplomiranih studenata univerziteta i diplomiranih studenata VTŠSS. Razlike su znatno veće ukoliko se prosečne neto zarade analiziraju prema oblasti studija koju su diplomirani studenti završili (gledano samo za univerzitete), a naročito između grana privredne delatnosti u kojima rade pet godina nakon diplomiranja. Unutar ovih grupa postoje u pojedinim slučajevima velike standardne devijacije i razlike između aritmetičkih sredina i medijana, što ukazuje na postojanje malog broja ispitanika sa izrazito velikim primanjima. Naredni podaci (Grafikoni 62 i 63) su stoga sortirani na osnovu vrednosti medijana, a ne aritmetičkih sredina neto zarada. Najviše prosečne neto zarade pet godina nakon diplomiranja imaju diplomirani studenti koji su zaposleni u sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom, u sektoru informisanja i komunikacija, u sektoru rudarstva i građevinarstva, u bankarskom sektoru i sektoru osiguranja koji najviše zapošljavaju inženjere, tehnologe i diplomirane iz oblasti biznisa, menadžmenta i administracije. Najniži nivo prosečnih plata pet godina nakon diplomiranja ostvaruju diplomci CONGRAD univerziteta zaposleni u prosveti, u oblasti administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti,u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kao i u oblasti umetnosti, rekreacije i zabave, što su grane delatnosti u kojima rade mahom diplomirani učitelji i profesori, filolozi, novinari, umetnici i veterinari. Razlike u odnosu na poglavlje o prvom značajnom poslu su posledica različite analize. Ovde su uzeti samo diplomiranih iz kohoter 2007, dok su u poglavlju o prvom značajnom zaposlenju analizirani diplomirani studenti iz obe kohorte objedinjeno koji su uspeli da pronađu prvi značajan posao.